olja2007.05.19 [15:51]
"Пото сам радио као вероучитељ и васпитач у Бањи Ковиљачи,у дому деце избегле из Босне.Једног врелог дана у августу 1944. ми васпитачи изведемо децу на Дрину.Покажемо им докле смеју да зађу у воду.Али,знате,деца ко деца.Гледам,један уђе мало дубље,потону,удари ногама о дно па изађе,удахну,али не може даље.Онако врућ и знојав скочим и извучем га.Онда,превијем га преко колена и распалим неколико...Кажем му - Синко,из Босне си се избавио,отац и мајка су ти погинули,а сад хоћеш и ти овде да се удавиш на наше очи!Где ти је памет?-Одмах потом се разболим,добијем велику температуру.Одем на прегледе,кажу ми-туберкулоза..."Била је то тешка болест која у то време није остављала никакву наду у оздрављење.Лекари су Гојку(данашњем Патријарху Павлу!)рекли да му је остало још само три месеца живота.Прихвате га монаси у манастиру Вујну,али му кажу да за време литургије не улази у храм,да не обедује заједно са братством и да са њима избегава било какве друге контакте,да не би и њих заразио опаком болешћу.Тада када би монаси завршили са службом,он би долазио у храм и молио се.У знак захвалности према манастиру у којем је излечен,сада већ искушеник Гојко,својом бритвицом изрезбарио је крст и на њему распеће Господње.На полеђини крста урезао је речи на црквенословенском:"Манастиру Вујну,за исцеленија,приложи раб Божји Гојко".Овак крст је данас једна од најчешће помињаних драгоцености манастирске ризнице.(цитат из књиге Радмиле Ракић"Патријарх Павле-биографија").
Хвала за прелепу фотографију,увек волим да видим овај манастир,јер га још нисам обишла!Сјајне су Вам све фотографије.Поздрав из Беочина.
Lekovicl2007.05.18 [16:49]
hvala na informaciji, pozdrav :)
bmilovan2007.05.17 [16:26]
Smešten na šumovitoj padini pod vrhom istoimene planine. Ovaj manastir su u prošlosti nazivao Obrovin ili Ujan. Nije poznato kada je osnovan, ali svakako potiče iz srednjeg veka. Prema jednom nadpisu koji danas ne postoji manastir je opusteo 1597. godine. Današnja crkva sv. Aranđela Milaila, sagrađena je 1805. godine. Ktitor je Nikola Milićević-Lunjevica, čiji se grob nalazi uz južni zid, a članovi njegove porodice na istočnoj strani uz crkvu. U priprati se nalazi grob istaknutog ustaničkog vojvode Lazara Mutapa. Crkva je jednobrodna građevina zavedena segmeničnima svodovima. Umesto kupole nad pripratom uzidana je neproporcionalna kula-zvonik okrugaonog oblika. Spolja je prizidan drveni narteks. Ispod profilisanog krovnog venca, crkvu opasuje dekorativni friz slepih arkada.
Prvobitni živopis iz 1805. godine je uništen, a deo starog ikonostasa 1808. godine koji su po jednom zapisu radili stari izografi Stojan i Jeremija Mihajlović premešteni u crkvu sv. Bogorodice u Trepči. Sadašnje freske su bez veće umetničke vrednosti i potiču iz 1939. i 1943. godine.
Pruzeto sa sajta Manastira Vujan...
