DanicaM2015.09.26 [16:17]
Манастир Месић је женски манастир Српске православне цркве у банатској епархији. Један је од најзначајнијих манастира у југоисточном Банату, настао највероватније у XV веку, мада га по локалној легенди оснива 1225. године Арсеније Богдановић Хиландарац кога је лично Св. Сава поставио за игумана манастира. Друга верзија има највише вероватноће, наиме по њој је манастир Месић основао Јован Бранковић, последњи из лозе Бранковића, крајем XV века. Први писани докуменат који помиње манастир Месић је катастиг Пећке патријаршије из 1660. и 1666. године. То је време оснивања првих српских манастира на територији јужне Угарске током XV и XVI века, у време великих миграција српског народа у ове крајеве. Такође, из овог документа се сазнаје да је Месић био резиденција вршачких епископа у време одмах након велике сеобе, када је привилегијама аустријског цара Леополда I потврђено постављање Спиридона Штибице за вршачког владику. Манастир је рушен у неколико наврата 1716. и 1788. од стране Турака али и убрзо обнављан, други пут трудом вршачког епископа Јосифа Јовановића Шакабенте, као и у земљотресу 1892. године када је највише оштећења у манастирском комплексу имала сама црква. У цркви посвећеној Св. Јовану Претечи, налазе се остаци ранијих фресака из XVII века (детаљи у наосу), као и фреске које су настале у XVIII веку и које карактерише извесна конзервативност и ослањање на раније средњовековно искуство и велики отпор ка наступајућој барокној уметности. Црква је, као и већина цркава у Војводини, претрпела интервенцију у виду додавања барокних звоника, који касније мења свој првобитни облик настао по плану мајстора Антона Блобергера. Манастир у својој ризници чува више вредних рукописних и штампаних књига, као и низ слика познатих сликара као што су Јован Поповић из Опова ("Портрет Ј. Ј. Шакабенте"), Јохан Тобиас Каерглинг, Арсеније Петровић, Павел Ђурковић и других мање познатих аутора.
