mihaela2006.06.27 [05:36]
Oh, yes, thinking of the old times, sometimes we feel like we were taken out from Heaven! But we have it have hope, Christ said: "I will be with you until the end of ages"
After Crucifying, the Ressurection comes!
It happened to Russia, and now to Serbia.
Nole2006.06.27 [04:02]
Hvala vam na razumnim komentarima,
ali ova fotografija me bas podsetila na detinjstvo, i na ono sto je nasilno prekinuto.
Znam ja da pod manastir dolaze Srbi jos uvek, ali takodje znam da ti Srbi putuju iz Doboja, Brckog, Teslica, Dervente, Modrice, itd.
Slika je fenomenalna, samo kad' sam je video, video sam svece koje gore oko Manastira, i osetio miris one predivne Borovine.
Drago mi je sto se Srbi okupljaju pod Manastir Sv. Nikole, i nadam se da cu ponovo imati priliku da poljubim Manastirska vrata.
Hvala na razumevanju svima,
Dare brate, na tom povratku se naporno radi, ako bude Bozija volja bice i toga za koju godinu, veruj mi.
Hvala mnogo na ovoj fotografiji.
I da po obroncima Ozrena, oko manastira, i po ostalim selima vise nema Srpskih Kuca.
dragoj032006.06.27 [00:02]
Захваљујем се Тањици за превод
Nole, a Serb living in the USA, was deeply disturbed by this photo and here is why:
“I remember the times when we came to the monastery feasts, at the foot of mountain Ozren.
I remember my Serbian people, coming to the monastery in streams.
I remember the celebration on the day of Dormition of our Most Pure Mother of God, I remember, and my soul hurts.
Gone are the days when so many Serbs gathered at this place. We are scattered around the world, from America and Australia, living everywhere except where we belong.
In the pine forest above the monastery, all kinds of food were prepared and grilled for the feast... And then, the dark would fall and the church was lit with candle light – as so many people came, there was not enough space for the candles to be lit inside the church so the people put them, as well as the donations, around it, on the ground. This has become a tradition since then.
Nothing so pleasant as being woken up by the smell of pines and incense…
We would go from Vozuce to Ozren on foot, a several-day pilgrimage that was… and today there is not a living soul to set a foot in this entire region…
How not to lament the days, when the best years of my life, my childhood days were spent there?..”
nenadkosovac2006.06.26 [23:47]
ВЕЛИКИ ПОЗДРАВ !!!!
marina2006.06.26 [17:48]
А мене је подсетило на Ћелије, па ми лакше да замислим како је Нолу.
И ја сам од оних који би остали, ако би имали макар труна избора. Али шта ћеш ако нема.
GuliVar2006.06.26 [14:57]
Колико једна фотографија може да узбурка осећања...
Dare2006.06.26 [14:18]
У овом манастиру се замонашио владика зворничко-тузлански Василије.
bastasic2006.06.26 [10:46]
Ноле,хвала за слику!Да ти буде лакше,ја који никада нисам доживео Манастир Св.Николе на Озрену, већ сам договорио са својим пријатељем Топаловићем, који је из тих крајева, да ходочастимо. Има још срба православних и вјерујућих с ов стране Дрине!Поздрав из Бањалуке,РС!
dragoj032006.06.26 [10:22]
Ноле, жао ми је што сам те растужила са овом фотографијом, није ми то била намера. Желела сам да покажем да на овим просторима и даље постоје Српске светиње, да се обнављају, да се посећују и да је ово земља Немањића (како стоји на натпису који се налази на улазу у манастирски комлекс). Иначе фотографија је снимљена овог пролећа. Ноле, немој туговати дођи нам што пре.
Dare2006.06.26 [09:49]
И врати се ти нама Ноле да живимо на овој српској земљи, јесте тешко али се исплати у сваком погледу. Праштај брате, али ја тако мислим. У Америци нека живе Американци и оно мало Индијанаца.
Dare2006.06.26 [09:47]
Брате Ноле, не тугуј, још се Срби окупљају око ове светиње у великом броју. Слава Богу, у Републици Српској је побожан народ, нарочито омладина.
Хвала Милице!!!
b.backovic2006.06.26 [09:21]
Одлично, Милица нам век доноси, едукативне, путописне фотографије! Поздрав!
perovict2006.06.26 [01:26]
Свако добро ти желим. Поздрав из Пирота.
Nole2006.06.26 [01:22]
Kako nebi tugovo, pod ovim manastirom sam proveo svoje detinjstvo, naj lepse dane svog zivota.
Znali smo pjesice od Vozuce do Ozrena hodati, po par dana hodocasnog koracanja,
a sad nema Srpske duse na tom celom prostoru.
To je bila Zemlja Kotromanica, kad' su se muhamedovci pod kamilama hranili u aziji, ovde su ziveli Srbi.
perovict2006.06.26 [01:17]
Брате Ноле, немој туговати. Божија је све то воља. Буди поздрављен.
Nole2006.06.26 [01:14]
Po ovoj Borovoj sumi iznad Manastira su se nekada pekli Volivi, Prasci, itd, itd.
Kada padne Mrak, Manastir je bio osvetljen svecama, od tolikog Broja Ljudi, svece nisu moglo da se upale u Manastiru, pa je postala Tradicija da se Svece pale i priloze Oko Manastira, da se zabadaju u Zemlju.
Nema lepseg osecaja Nego kada jutrom otvoris oci pod satorom u ovoj Borovini, i osetis Miris ove Borovine oko Manastira pomesano s' Mirisom Tamnjana.
Nemogu da sklonim oci s' ove slike.
Ehhhh, Ozrene
Nole2006.06.26 [01:09]
Secam se kao dete kada smo odlazili u Manastir pod Ozren na Sabor,
Secam se tih nekada tako dalekih vremena,
Secam se onog mog' naroda Srpskog, koji je u masama dolazio pod Ozren,
Secam se slavlja na Gospoinu, secam se, i dusa me boli.
Nema vise mojih Srba da se u tako velikom broju okupljaju, ima nas svugde, od Srpske pa do Amerike, do Australije.
Svugde, samo ne tamo gde pripadamo.
Hvala na ovoj fotografiji,
kada sam je video, nesto mi se u stomaku okrenulo. Setih se onoga.
