sladjana22012.02.02 [22:33]
Samo da naglasim,razlog duge restauracije je sledeci: Naime, kada su kao zavrsili restauraciju Krst su doneli u manastir da ga postave na svoje mesto. Igumanija Mati Mihaila koja je vec godinama u tom manastiru je primetila da to nije onaj Krst koji je godinama tu i kojeg je istog gledala i svaki detalj na Njemu poznavala.Rekla im je da taj Krst vrate odakle su ga i doneli i vrate onaj koji su odneli,original.Dugo je trebalo da se to potvrdi i Slava Bogu Krst je vracen i do dana danasnjeg je u manastiru krasi velelepni ikonostas! Slava Bogu!+++
sladjana22012.02.02 [22:26]
Da,tacno tako brate moj.Slava Bogu! Blagodarim na opsirnom opisu! Svako dobro od Gospoda.
Novakovic2012.02.02 [09:45]
Све, три фотографије су одличне.
Мене посебно интересује ова, један од најфантастичнијих примера декорације олтарске преграде.
Крст је резан и сликан око 1645. год. и димензије су му 3,50 х 2,90 метара. Оваква декоративна распећа стижу у наше крајеве из Италије и Далмације. Тамо се могу пратити од 14. века, а код нас од половине 16. века (Милешева, Полог, Дечани, Пива, Морача, Црна Река, Грачаница, Благовештење – Каблар и.т.д.).
Крст је урађен за седиште добробосанских митрополита у манастиру Бања прибојска, а за тамошњи иконостас. Када су у збегу монаси 1697. год. напуштали овај манастир расклопили су иконостас и делове продали и поклонили (Св. Тројица – Пљевља, Сарајево, манастири у Овчару и Каблару и.т.д.) а овај крст је чудним путевима стигао овде. Незнатно је у доњој зони исечен да би се овде могао уклопити.
Дудборез има елемената готике и вероватно је резан у Италији. Резбарија је спретна и прецизна у дубоком рељефу са пуно злата.
Сликање крста је обавио чувени монах – зограф, Андрија Раичевић. Он је рођен око 1600. год. у Црквеним Тоцима на Јабуци а упокојио се вероватно у седмој деценији 17. века у манастиру Св. Тројица пљеваљска. Његових икона има у ман. Св. Тројица, у Радијевићима, у Милешеви па чак и у Крушедолу.
Овај крст је током XX века дуго био на рестаурацији и коначно је 2001. године враћен.
