rosmarinus2009.12.08 [11:49]
Само ћу се придржит назовимо аналогним ликовима наше историје. Познато је да да су наше племкиње које су се удале за римоактолике помагале наше храмове и манастире. тако на примјер ктитор ман.Крке је Јелена, сестра цара Душана, удата за Шубића, која је имала у Крки свог духовника Рувима. А Кантакузина Бранковић, удата за грога цељског је издала чувени Вараждински апостол, у музеју се и данас чува митра коју је сашила за митрополита београдског Лонгина, а и ктиторка је манастира Рмањ, који се првобитно звао Херман, по сину којег је рано изгубила.
dramones2009.12.03 [12:08]
Није ми намера да у овој нашој "расправи" Јелену Анжујску по сваку цену прикажем као католичку краљицу или светитељку. Међутим, чињеница је да њен главни биограф, Данило други, такође ћутке прелази преко замашне Јеленине ктиторске делатности према католичким црквама у Зети, а то је такође значајна чињеница, која се међутим може тумачити на разне начине. Нема сумње да су Данилу другом, као првојерарху Српске цркве и најближем сараднику краљева Милутина и Стефана Дечанског, све чињенице из Јелениног живота свакако до детаља биле познате.Али јасно је, кад се чита Данилов Зборник светих краљева и архиепископа српских, да је то изразити представник тзв. српске житијне књижевности која је за разлику од византијске много више била политички обојена, наравно, то не значи да су изгубила своју главну, духовно - поучну карактеристику. Тако је рецимо житије краља Милутина. Данило други је, осим као велики јерарх Српске цркве и духовник - књижевник, познат и као један од највећих политичких делатника свога доба, десна рука краља Милутина, што би се рекло. Јеленин однос према унионистичкој политици краља Уроша, такође није добио опис у делу Данила другог. Али јасно је да је посезање за унијом, како код српских средњевековних владара тако и код византијских, било коришћено у "дневно политичке" сврхе, и оно никада није имало неке догматске темеље, па тако ни код краља Уроша. А управо Урошевим житијем Данило други отпочиње свој Зборник светих краљева и архиепископа српских. Урош је ту описан као "велики краљ...пун милости и божанствене благодати...васпитан у доброј вери и разуму својих родитеља и научен божанском закону, био је ревнитељ божанским законима и предањима". Дакле, и краљ Урош је, упркос унионистичкој политици, добио своје место у оквиру светородне лозе Немањића која је и сликовито изображена у манастирима Грачаници, Пећкој Патријаршији и потом у Дечанима.
Novakovic2009.12.03 [09:38]
Драги Драги, Свети Данило II није ни помислио да би неко посумњао у православност Св. Јелене те је то сматрао за постулат.
Није се могла удати за краља Уроша I док предходно прво не пређе у Православље, то је услов да добију помазање.
Опет Свети Данило II, као светитељ, књижевник и архиепископ пише јој житије и службу, само десетак година по упокојењу. Зар би он то чинио да је био у некој сумњи.
Дали би је СПЦ прихватила за светитељку, велику светитељку и славила, ево већ 700 година, а да нека сумња постоји.
Свога супруга је одвраћала од уније, а он је из тескобе морао преговарати и због тога, до дан данас није канонизован, за разлику од ње, по рођењу римокатолкиње.
Прочитаћу њено житије још једном али сам сигуран да, помињани Св. Данило II нигде ни не каже да је остала у вери својих родитеља.
Када сам рекао ПРВА СВЕТИТЕЉКА, мислио сам да је прва канонизована.
dramones2009.12.02 [21:55]
Наравно, податак о удаји Јелениној за краља Уроша И је тачам, ја сам направио грешку у брзоплетости својој, Милутун је био Јеленин син...али бих замолио Новаковића да ми каже у којем средњевековном извору је он пронашао податак да је Јелена по удаји за Уроша прихватила православно Хришћанство...Данило други, као главни њен биограф у житију Јеленином то нигде изричито не помиње. А пре Јелене имамо српску светитељку Ану - Анастасију, мајку Светог Саве...
Novakovic2009.12.02 [16:38]
Овај одговор Драгог тешко се може прихватити.
Јелена Анжујска је прва српска светитељка, удата за краља Стефана Уроша I / а не Уроша II - Милутина / и мајка Светих краљева Драгутина и Уроша II - Милутина.
Одмах је, са радошћу прихватила Православље и цео живот посветила српском народу. Основала је неколико прихватилишта за сиромашну женску децу, где су се школовале у училе различитим занатима. Рођена је 1225 од лозе Анжујаца, француског порекла који су владали и Напуљом и Јужном Италијом. Замонашила се у Православном манастиру Св. Николе у Скадру, где се упокојила 8.Фебруара 1314 године.
Житије и службу јој је написао Архиепископ Данило II и слави се 30.10 по Јулианском или 12.11 по Грегоријанском календару.
Велелепни манастир Градац је подигла око 1290 године а ову цркву, на брегу посвећену Св. Николи подигла је неколико година раније да би се радници, које је довела из Далмације и који су вероватно били католици могли молити и службама присуствовати за време од 5-6 година, колико су трајали радови на Саборниј цркви у манастиру Градац.
Унутрашњост је у Православном духу, сликарство зидова и поред ње је мало монашко гробље, где је између осталих сахрањен и знаменити архимандрит ман. Студеница, Јулијан.
Никакви францискански монаси нису овде служили а тачно је да је и оставила значајних задужбина и код римокатолика.....сасвим разумљиво !
dramones2009.12.02 [15:00]
вероватно ти је познато да је краљица Јелена Анжујска - као што јој надимак каже, била француског порекла, дакле, римокатолкиња.У њеном житију од архиепископа Данила другог нема изричитих помена да је прешла у православље по удаји за краља Милутина, али се ипак поштује као светитељка православне Цркве. Са друге стране, познато је да је Јелена Анжујска подигла многе католичке цркве и манастире у Боки. Сматра се да је све то утицало на њу да и у манастиру Градцу, поред главне, саборн цркве, сазида и ову малу, тзв. латинску, у којој су служили францискански монаси.
rosmarinus2009.12.02 [07:34]
А зашто се црква назива латинска?
