PopovicT2009.11.06 [19:32]
Велико хвала! Бићу вам захвалан за сваки нови податак о овој и другим светињама.
Novakovic2009.11.06 [11:12]
Молим да ми се не замери, те да додам још коју реш о овој светињи :
Оно што нам је, још у давна времена / пре двадесетак година / било чудно је да је манастир био, а највероватније да је и сада, под неком чудном институцијом АНАТЕМЕ, јер како нам рекоше, храм је обновио неки чувени разбојник који за собом има и најтежих недела. Можда би то могао да буде, а да не грешимo душу, баш овај кнез Голуб из Јабланице.
Доста је непознаница о овоме и ту би можда могло бити објашњења зашто је и дан данас у изразито јадном стању.
Као што рекосте, живопис је оригиналан, урађен наративним стилом, са прве половине XVI века.У наосу су сачуване две најзначајније композиције, Успење Богородице и ктиторска композиција, док је у припрати сачуван значајан, цео ансамбл.
Олтарска преграда је такођер оригинална и раритетна. Једна је од само неколико зиданих преграда и осликана је са обе стране. Престоне иконе су у стојећем ставу и то налазимо још само у Каранској Белој Цркви.Сво троје двери имају одлично сликарство, из прве половине XIX века.
Уз јужни зид наоса постоји веома интересантно гробно место, синаита старца Јосифа.
Поменути игуман Акакије је дошао са Свете Горе и он је значајан обновитељ манастира.
Било би лепо да неко из тимочке епархије изтумачи, стања и статуса манастира !!!???
PopovicT2009.11.04 [19:23]
Поштовани г. Новаковићу,
био сам у манастиру пе три године. Стање је исто како сте описали.
Ево још неколико података о овој значајној светињи.
До манастира се стиже путем од Параћина према Зајечару, скретањем код села Јабланица, пре одвајања пута за Ртањ. На улазу у село, десно се одваја ''ваљани'' пут, какао ће вам објаснити предусретљиви мештани, и уз њихову помоћ и мало среће, понеки скривени знак и упутства које вам дају, стићи ћете на пропланак поред потока, са извором обраслим у маховину, урушеним бившим конацима, звоником и црквом посвећеној Успењу Пресвете Богородице.
И поред великог значаја, веома мало се зна о времену и настанку овог манастира. На основу живописа и других података, сматра се да га је почетком шеснаестог века подигао влашки племић Георгије, са женом Зором и сином Манојлом. Претпоставља се да је Георгије унук познатог Радул-бега.
Црква и цео манастир су више пута рушени и обнављани. Први пут је то било 1679, а у осамнаестом веку обновио га је кнез Голуб из Јабланице. Остао је и податак у једној богослужбеној књизи да су Хајдук Вељко и кнез Милисав поставили за старешину Крепичевца јеромонаха Акакија.
Захваљујући конзерваторско-рестаураторским радовима, који су извршени од 1968. до1974. године, црква посвећена Успењу Прсвете Богородице је очувана, али не и конаци, који су потпуно пропали.
Колико се мало зна о овом манастиру говори и податак да је на великом броју карата лоциран између Бољевца и Зајечара.
Novakovic2009.11.04 [15:33]
Некада манастир Крепичевац код Бољевца, био је у потпуно запуштеном и неморалном стању, када сам последњи пут био у њему, пре десетак година. И било ми је необично жао. Врата су била разваљена, велики коров около и разбацане ствари по околини. Као да је неко пред турцима или комунистима на брзину планирао бег.
У невеликој цркви, са необично лепим живописом, кога је било у знатној количини, била је постављена Часна Трпеза за као Литургију, каје ће бити сутра !!!
Нигде никога около. Нема човека.
Замолио бих да пренесете утиске, ако сте били унутра, како изгледа данас.
Иначе манастир има доста тужну и могло би се рећи сурову судбину и налази се у тешкој недођији.
