Tomislav2009.10.01 [23:44]
Старост овога древног споменика, који се налази поред гробља у селу Рамаћа, углавном се одређује на основу података у сачуваној повељи кнегиње Милице, којом се ова црква и имање дарују манастиру Светог Пантелејмона, на Светој Гори. Стога се, позивањем на овај документ, обично говори да је храм подигнут и осликан пре 1395. године. Забуну уноси навод у повељи, да се ова црква налази у Сребреници, познатом рудничком насељу, тако да известан број аутора сматра да се овде говори о данашњем манастиру Петковица, који се налази управо на том месту, поред истоимене речице.
Novakovic2009.10.01 [14:09]
Ево једне лепе и богате фотографије.
Оштрина је одлична, што мене највише интересује. Композиција и распоред објеката је фантастичан и по свим прописима и правилима. Добина и тродимензионалност је задивљујућа и за уџбенике, а измаглица у позадини појачава утисак дубине. Боје су адекватно приказане, има и засићених и мање засићених али све оне делују умирујуће. Ово је приказ сакралног објекта и окружења и није рекламни пано.
Марија је дала леп и прикладан текст што даје пуноту приказу.
Да додамо још нешто. Никола Зојић је био противник Св. Деспоту Стефану и у селу Рамаћи је организовао заверу против њега и лажно га оптужио за непријатељско деловање против Бајазита, те је Св. Деспот морао ићи у Цариград на оправдање. Бајазит је његово оправдање лепо прихватио јер су били у добрим односима али је нагласио да би било лепо да се Св. Деспот оправда и у великом обрачуну са монголима, који се ускоро припремао
, у бици код Ангоре.
Св.Деспот је био образован и хуман човек те је по свом доласку у Србију позвао Зојића и братски му опростио али са молбом да Зојић подигне цркву или манастир.
Suroti-Marija2009.10.01 [11:26]
У Рамаћи, селу смештеном на обронцима Рудника 25 km западно од Крагујевца, налази се црква Св. Николе. Повељом кнегиње Милице дарована је 1395. манастиру Св. Пантелејмона на Светој Гори, што значи да је до тада била изграђена и осликана. Дрвена припрата дозидана је у XIX веку. То је мала, једнобродна грађевина с куполом ослоњеном на луке и пиластре. Тамбур куполе споља је осмостран, а изнутра кружан. Од савремених споменика моравске школе потпуно се разликује, јер нема ни триконхалну основу нити камену пластичну декорацију. Омалтерисана је и једини украс на фасадама су пиластри, наспрамни онима у наосу. Зидно сликарство, веома занимљивог иконографског програма, знатно је оштећено. У куполи су представе Небеске литургије и пророка, у олтару композиције Богородице с анђелима, Причешће апостола, Поворка анђела и Поклоњење архијереја Христу-жртви, а на зидовима наоса илустровани су циклуси Великих празника, Страдања Христовог, циклус св. Николе, сцене из Богородичиног живота и Каменовање св. Стефана. Изнад зоне стојећих фигура представљени су допојасни ликови светитеља у медаљонима. Непознати ктитори – свештеник са сином и братом, насликани су на јужном зиду како св. Николи приносе своју цркву, док су на западном зиду, сада оштећени, вероватно били приказани актуелни владар кнез Стефан Лазаревић и можда, сизерени ктитора – војвода Никола Зојић и његова жена Видослава. Откривање и конзервација живописа изведени су 1956–58.
Suroti-Marija2009.10.01 [11:24]
Рамаћа йе шумадийско село койе се налази на источних обронцих планине Рудник и припада горњему делу слива реке Лепенице. Налази се по брдах око њених кратких притока Рамаћке Реке и Паштрмскога потока.
Село припада граду Крагуйевцу, тачнийе одскоро формираной крагуйевачкой општини Страгари. Општина Крагуйевац йе била йединствена до њене прошлогодишње поделе (2005) на пет мањих градских општина.
