Кад је Свети Сава ишао по земљи
Још пре свог рођења
Док се звао Растко
Као што иде и сада
Само га не видимо
А можда је то било и доцније.
Кренуо је Савиним стопама
Ка Савином извору
На Савином врху,
Куда и ми идемо
Јер другог пута и нема.
Када је негде око Савина дана
Наишао Савином страном
Напали су га пси
Као што и сад нападају
Свакога ко се упути Савиним траговима.
Путник је најпре саставио три прста
Како је одредио да се и ми крстимо
Плашећи их знаком
Од кога су још више побеснели
А ни до данас нису узмакнули.
Онда се сагнуо да дохвати камен
Али камење беше замрзнуто
Свезано за земљу студеним синџирима,
Јер беше јака зима
Као и ове године
Као увек око Савина дана.
Већ су разносили Савина стопала
Савин кук и Савин лакат
По продолима и јаругама земље
Због које је подељен свет
Кад је Свети отпасао мач уста
Једино оружје које је носио
А које је и нама оставио
Говорећи ове речи:
Нека је проклета земља у којој су
Пашчад пуштена а камење свезано.
