Село Мајша (мађ.Majs), насељено је Србима после Мохачке битке, дакле после 1526.
Србе су у ово, као и у друга барањска места, населили Турци, углавном на напуштена мађарска огњишта, а да би им они служили за набавку и снабдевање храном турске војске. Село је било чисто српско, те су побожни становници и озидали цркву Свете мајке Параскеве, негде почетком XVIII века. Грађена је у прелепом, раскошном, али православно продуховљеном барокном стилу, као и остале цркве у Аустријској царевини. У другој половини XVIII века, у село се насељава све већи број немачких породица. После I светског рата, од 100 српских кућа, насељена је била само 31 кућа. Опадање српства у Мајши је било сувише нагло, може се рећи и најбрже у целој Мађарској. Приликом тзв.ОПТАЦИЈЕ, из села је исељена већина Срба, а тада је парохију напустио и последњи редовни парох, прота Душан Андрић. Остало је свега неколико Срба, а парохијом се углавном администрирало из Мохача. Тако смо дошли до ситуације да је 1976.,смрћу последњег Србина, Милана Љубојевића, коначно у Мајшу после више векова угашено Српство. Црква је стајала запуштена и годинама се није отварала. Ипак, захваљујући једној мађарској породици, која живи у суседству, црква се почела обнављати, а три члана те породице су и крштена по православном чину. Садашњи администратор парохије је о.Предраг Хајдуковић, парох у Печују. Нека да Бог да ова наша велика светиња, црква у Мајшу поново засија и око себе окупи једну живу и што већу заједницу Божјег народа.
