stevica2007.04.25 [17:33]
АРХИМАНДРИТ ЈОВАН РАДОСАВЉЕВИЋ,
професор призренске Богословије у пензији
Архимандрит Јован је рођен 6. маја 1927. године у селу Лелићу код Ваљева, од оца Радомира Радосављевића и мајке Даринке, рођене Давидовић. Крштен је у манастиру Ћелијама, са именом Милисав.
Основну четвороразредну школу завршио је у месту рођења 1938. године, а 13. јула, сутрадан по Петровдану исте године одлази у Краљево код жичког владике Николаја Велимировића, који га ускоро одводи у манастир Жичу за искушеника и брине о њему. После бомбардовања и спаљивања манастира Жиче 9, 10 и 11. октобра од Немаца, прешао је са већим делом братства у манастир Студеницу, где остаје до лета 1944. године. Тада, због ратних прилика одлази у манастир Вујан. Из Вујна, са игуманом Јулијаном и Гојком Стојчевићем (садашњим Патријархом Српским), у јесен 1945. године, прелазе у манастир Благовештење, код Овчар Бање. Године 1947. позван на одслужење војног рока, а по одслужењу истог у јесен 1949. године, са тешкоћама око путне дозволе од нове власти, одлази у манастир Рачу, где се преселило и сво благовештењско братство. Тамо на Усековање 1950., по благослову Митрополита Јосифа замонашен у чин мале схиме, добивши име Јован.
За ђакона га је рукоположио еп. жички Герман у ман. Сретењу у Овчару, на Сретење 1955. године, а у чин јеромонаха на Благовести наредне, 1956. године. Када је 1960. године цело рачанско братство прешло у манастир Студеницу, јеромонах Јован је, из здравствених разлога, отишао код свог духовног оца епископа рашко-призренског Павла.
Године 1966. завршио је Призренску богословију, а на Богословском факултету у Београду је дипломирао 1971. године. У току студија краће време боравио у Немачкој, где је на Хајделбершком универзитету слушао предавања. Још као студент друге године факултета, одлуком св. архијерејског синода, постављен је за хонорарног наставника Монашке школе у манастиру Острогу.
1971. године одлази у Грчку, у Атину, на постдипломске студије где остаје све до 1974. године. На позив Св. арх. Синода се враћа у Југославију и бива постављен за в.д.Управника Монашке школе у Острогу. Због недостатка ученика и наставног особља Монашка школа престаје са радом 1977. године и прелази у манастир Крку, а о. Јован је разрешен дужности управника и прелази на рад у канцеларији Св. архијерејског синода. Исте године је постављен за наставника Богословије у Крки.
1972. – посетио Свету Гору Синајску и Свету Земљу.
1978 – из Крке премештен у Призренску Богословију.
1983 – одликован чином протосинђела
1984 – положио професорски испит
1992 – на предлог Еп. Артемија рашко-призренског, Св. синод га одликује чином архимандрита
1999 – после егзодуса Срба са Косова и Метохије, заједно са Богословијом прелази у Ниш.
2001 – одлази у пензију.
Сабрат је манастира Благовештења у Овчар Бањи. Исповедник богослова у Богословијама Београдској, Карловачкој и Крагујевачкој, као изасланик Св. синода на матурским испитима у овим Богословијама.
У току своје богате каријере предавао је више предмета: Црквено појање с правилом, Литургику, Пастирско богословље, Св. Писмо Новога завета, Библијску историју.
Vladapop2007.04.25 [11:30]
Стевице, Архимандрит Јован Радосавњевић је био професор на Теолошком факултету а сада је просветни инспектор Српске Православне Цркве. Углавном је у манастиру Благовештење где му је седиште, али врло често путује по Србији јер га не држи место. Тренутно је углавном у манастиру јер раде пут кроз овчарско кабларску клисуру па скоро нико и не долази па неможе да ухвати "жртву" да га вози по Србији.