Постојећа велика црква подигнута је на темељима мање и веома старе богомоље. За проналажење ових темеља, који датирају из касно римских времена, везују се многа чуда. Ктитори данашњег храма, који је изграђен 1857. г. били су поп Јован Мадић и монах Венијамин. Протомајстор био је Матија Нешић из Изатовца са дружином. О овим подацима сазнајемо из записа изнад прозора са западне стране. Бугари су манастир харали 1885, 1913. и 1941. г. Пљачкали су га и Черкези 1886. г. Припрата је реновирана 1947. г. настојањем монахиње Херувиме. Храм је осликан 1869. г. По сачуваном запису сазнајемо да је ово дело, осредње вредности, рад Василија поп-Христова из Ристе из Самокова. Нешто касније, али само делимично, осликана је и припрата. Источни зид испред улаза у наос осликан је великом композицијом "Борба добра и зла".
Храм је грађен као једноброда грађевина у облику триконхоса, помало асиметричне основе. Зидан је у сивом тесаном камену, наизменично са негашеним кречом. Кровна конструкција је покривена ћерамидом. Изнад крова се уздиже високо осмострано кубе, кога крунише пирамида на врху. Иако скромно, ово све асоцира на моравски градитељски стил. Како олтарска апсида, тако и северна и јужна певница, покривене су ћерамидом.
