înainteTot înapoi

Statistici:

Încărcată
2007.04.15 22:07 total/Număr de voturi 79/28
vizualizări 330
0 În favorite
Drepturi de autor doar autorul
КАПИЈА   Favorite  

Boris_SZ 2010.02.19 [11:58] Raportare pentru moderare
3
Aimilianos 2009.03.03 [21:49] Raportare pentru moderare
3
maria 2007.05.21 [06:45] Raportare pentru moderare
3
ioann 2007.05.10 [16:27] Raportare pentru moderare
2
Schweppes 2007.04.20 [22:28] Raportare pentru moderare
3
bumbar 2007.04.18 [01:18] Raportare pentru moderare
2
Stepanov 2007.04.17 [12:56] Raportare pentru moderare
3
Dare 2007.04.17 [11:24] Raportare pentru moderare
Велики поздрав! 3
olja 2007.04.16 [20:24] Raportare pentru moderare
+ + +
ioakeim 2007.04.16 [17:59] Raportare pentru moderare
3
ovidiu_m 2007.04.16 [16:27] Raportare pentru moderare
3
slav 2007.04.16 [12:55] Raportare pentru moderare
2
Marius 2007.04.16 [12:26] Raportare pentru moderare
3
Dunyasha 2007.04.16 [12:24] Raportare pentru moderare
3
Oana 2007.04.16 [10:32] Raportare pentru moderare
3
Vladapop 2007.04.16 [07:43] Raportare pentru moderare
3
iliana 2007.04.15 [23:29] Raportare pentru moderare
3
OvidiuMihail 2007.04.15 [23:23] Raportare pentru moderare
3
Ana 2007.04.15 [23:16] Raportare pentru moderare
3
tony 2007.04.15 [23:14] Raportare pentru moderare
3
stevica 2007.04.15 [23:03] Raportare pentru moderare
:-)
nenadkosovac 2007.04.15 [23:02] Raportare pentru moderare
ХВАЛА СТЕВИЦЕ !!!!!!
stevica 2007.04.15 [22:58] Raportare pentru moderare
Иначе манастир слави Благовести!!!

Photo Sharing and Video Hosting at Photobucket
jovana 2007.04.15 [22:57] Raportare pentru moderare
Југ, југ! Ништа без југа... 3
marina 2007.04.15 [22:54] Raportare pentru moderare
што би реко Свети Николај Жички , свака част Шумадији на уставности, али југ Србије ....
3
stevica 2007.04.15 [22:51] Raportare pentru moderare
из IX у X (ИЏ у Џ)!!!
Isa 2007.04.15 [22:49] Raportare pentru moderare
3
stevica 2007.04.15 [22:48] Raportare pentru moderare

Настанак овог манастира везује се за Св. Романа, ученика Св. Ћирила и Методија, који се овде подвизавао и упокојио, вероватно у 10. веку. Као пустиножитељ, он је највише времена проводио у молитви, посту, бдењу (тј. у будном стању) и рукодељу. Тако је било све до краја његовог небоземног живота. У служби св. Роману, коју је саставио владика охридски и жички Николај Велимировић, стоји: да је овај човек Божји по своме живљењу био "земаљски анђео и небески човек" или "ангелоподобни". А то је, уствари, најбољи пут да човек постигне своју "пунину" (плирому); да се облагодати и постане "верни раб Божји" или свети и праведни хришћанин, и тако задобије од Господа Бога лично спасење и вечни живот у Његовом Царству Небеском.
Овај наш "духовни кнез" - преп. о. Роман, чесно је проживео свој земни век и мирно скончао у Господу неког дана и године на превоју из ИЏ у Џ век. На крају свога подвига он је, као и многи други хришћански подвижници пре и после њега, могао мирне савести да понови оне вековне пословичне речи великог апостола Павла: "Добар рат ратовах, трку сврших веру одржах" (2. Тим. 4.7.). Наш народ верује да је преподобни отац наш Роман окончао свој многотрудни подвижнички живот на оном месту, где се годинама испаштао, и да је на том месту часно сахрањен од својих ученика и поштовалаца.
Наиме, пошто се његов гроб прочуо као место чудесних исцељења, народ над њим подиже црквицу. Она се помиње у повељи византијског цара Василија II издате Охридсkој архиепископији 1019. г. Не зна се када је запустео али је забележено да га је обновио непознати слуга кнеза Лазара, уз кнежеву помоћ. Ту цркву Турци поново руше 1448.г. Данашњи изглед црква је добила 1791.г. када је бег Ђорђе Пиле уз дозволу султана извршио оправку из темеља. Радове су изводили мајстори из Македоније, о чему сведочи сачувани запис на порталу. Књаз Милош је 1852. г. помогао градњу импозантног звоника и даривао једно звоно. Звоник има посебну просторију за исцељење , углавном умоболних.
О ранијем живописању нема података. Црква је делимично осликана 1796. г. и 1831. г. Старији живопис је у олтару, а у наосу су стојеће фигуре Св. Саве и Св. Николе из 1831.г. Капела-гробница Св. Романа живописна је залагањем јермонаха Никодима.
Лазаром-капела преподобног Романа
По запису из 1860.г. иконостас је имао три велике престоне иконе и 12 малих у фризу. Постојећи је израђен 1925.г. и дело је руског сликара Андрије Биценка.
Уз јужни блок цркве налази се капела Св. Романа, а у њој његове свете мошти. 3
dragoj03 2007.04.15 [22:45] Raportare pentru moderare
Прелеп манастир, захваљујући Слободану посетили смо га прошле године. Манастир који треба обавезно посетити! 3
Lidija M 2007.04.15 [22:36] Raportare pentru moderare
3
Truskawa 2007.04.15 [22:09] Raportare pentru moderare
1
AleksaSrbin 2007.04.15 [22:08] Raportare pentru moderare
Поздрав брате Ненаде!!! 3
mikica 2007.04.15 [22:08] Raportare pentru moderare
3

Schimbă limba:
БългарскиEnglishFrançaisGeorgianΕλληνικάPolskiRomânãРусскийСрпскиУкраїнськаShqip