Настанак овог манастира везује се за Св. Романа, ученика Св. Ћирила и Методија, који се овде подвизавао и упокојио, вероватно у 10. веку. Као пустиножитељ, он је највише времена проводио у молитви, посту, бдењу (тј. у будном стању) и рукодељу. Тако је било све до краја његовог небоземног живота. У служби св. Роману, коју је саставио владика охридски и жички Николај Велимировић, стоји: да је овај човек Божји по своме живљењу био "земаљски анђео и небески човек" или "ангелоподобни". А то је, уствари, најбољи пут да човек постигне своју "пунину" (плирому); да се облагодати и постане "верни раб Божји" или свети и праведни хришћанин, и тако задобије од Господа Бога лично спасење и вечни живот у Његовом Царству Небеском.
Овај наш "духовни кнез" - преп. о. Роман, чесно је проживео свој земни век и мирно скончао у Господу неког дана и године на превоју из ИЏ у Џ век. На крају свога подвига он је, као и многи други хришћански подвижници пре и после њега, могао мирне савести да понови оне вековне пословичне речи великог апостола Павла: "Добар рат ратовах, трку сврших веру одржах" (2. Тим. 4.7.). Наш народ верује да је преподобни отац наш Роман окончао свој многотрудни подвижнички живот на оном месту, где се годинама испаштао, и да је на том месту часно сахрањен од својих ученика и поштовалаца.
Наиме, пошто се његов гроб прочуо као место чудесних исцељења, народ над њим подиже црквицу. Она се помиње у повељи византијског цара Василија II издате Охридсkој архиепископији 1019. г. Не зна се када је запустео али је забележено да га је обновио непознати слуга кнеза Лазара, уз кнежеву помоћ. Ту цркву Турци поново руше 1448.г. Данашњи изглед црква је добила 1791.г. када је бег Ђорђе Пиле уз дозволу султана извршио оправку из темеља. Радове су изводили мајстори из Македоније, о чему сведочи сачувани запис на порталу. Књаз Милош је 1852. г. помогао градњу импозантног звоника и даривао једно звоно. Звоник има посебну просторију за исцељење , углавном умоболних.
О ранијем живописању нема података. Црква је делимично осликана 1796. г. и 1831. г. Старији живопис је у олтару, а у наосу су стојеће фигуре Св. Саве и Св. Николе из 1831.г. Капела-гробница Св. Романа живописна је залагањем јермонаха Никодима.
Лазаром-капела преподобног Романа
По запису из 1860.г. иконостас је имао три велике престоне иконе и 12 малих у фризу. Постојећи је израђен 1925.г. и дело је руског сликара Андрије Биценка.
Уз јужни блок цркве налази се капела Св. Романа, а у њој његове свете мошти.
dragoj032007.04.15 [22:45]
Прелеп манастир, захваљујући Слободану посетили смо га прошле године. Манастир који треба обавезно посетити!